Bol u zglobu, kao glavni klinički simptom osteoartroze, obično počinje sa prednje ili unutrašnje strane kolena, mnogo ređe sa spoljašnje ili zadnje strane, a kasnije zahvata celo koleno. U početku se javlja u toku i posle aktivnosti (pri hodu, naročito po neravnom terenu, uz/niz stepenice, nakon duže aktivnosti), a popušta tokom odmora. Intenzitet i dužina trajanja bola zavisi pre svega od stepena izraženosti patoloških promena.
Artroza se definiše kao oštećenje i gubitak zglobne hrskavice, koju prati zgušnjavanje i zadebljanje okrajaka kosti na ivicama zgloba.
Epidemiološka istraživanja su pokazala da se u 50% osoba starijih od 40 godina na zglobovima postoje degenrativne promene zglobne hrskavice, ali su u tom dobu pretežno bez simptoma.
Više od 80% ljudi starijih od 56 godina ima rentgenske znake atroze zgloba.
U starosnoj dobi od 65 godina artroza je kod žena prisutna u 68%, dok je kod muškaraca prisutna u 58%.
Stari naziv artroza je u novoj literaturi zamenjen nazivom osteoartritis. Razlog za tu promenu su novi dokazi koji ukazuju da u oštećenim zglobovima zapaljenje igra značajnu ulogu.
Osteoartritis ili artroza je oboljenje koje uzrokuju mnogi faktori. Oni se dele na unutrašnje i spljašnje
Unutrašnjni faktori su :
godine, pol, hormoni, genetski i faktori ishrane.
Takođe do oboljenja mogu da dovedu i spoljašnji faktori koji deluju na zglob, kao što su:
preterana, nepravilna ili nedovoljna fizička aktivnost i gojaznost.
Uzroci biološkog starenja zglobne hrskavice se stalno ispituju. Teorijski se radi o lošem kvalitetu hrskavice i ponavljanim mehaničkim povredama.
Riziko faktori za osteoartritis kolena su: ženski pol, godine, prekomerna telesna težina, povreda zgloba, deformiteti, dugotrajna opterećenja na poslu i sportu, genetska predispozicija (istorijat u porodici)
Terapija osteoartritisa
Terapija se zasniva na smanjenju bolova i održavanju pokretljivosti zglobova
Neophodna je korekcija lošeg držanja tela, smanjenje telesne težine i umerena fizička aktivnost radi jačanja muskulature kako bi se smanjilo opterećenje na sam zglob.
Obavezno treba uključiti u terapiju i odgovarajući oblik fizikalne terapije.
U slučaju pojave bola i otoka ordiniraju se lekovi iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova.
Lekovi iz grupe hondroprotektora su supstance koje doprinose obnavljanju, očuvanju funkcije, kao i održavanju kvaliteta zdravlja zglobne hrskavice. To su preparati koji u većoj dozi sadrže glukozamin-sulfat i hondroitin-sulfat koji su normalni sastojci zdrave hrskavice. Mnogi od ovih preparata sadrže i hijaluronsku kiselinu, kolagen tip 1 i metilsulfonilmetan. Uzimaju se u obliku tableta ne kraće od tri meseca.
Intraartikularna terapija
Kod većih otoka zgloba potrebno je aspirirati (punktirati) tečnost i intraartikularno dati neki od preparata dugodelujućih kortikosteroida. Terapijski pozitivan efekat je veoma brz na zaustavljanje inflamacije, ali ne i toliko dugotrajan. Aplikacije se mogu ponavljati, ali ne više od tri puta godišnje.
Intraartikularno se aplikuje i hijaluronska kiselina, koja je važna komponenta normalne zglobne tečnosti. Mreža lanaca hijaluronske kiseline predstavlja idealan ćelijski matriks. Primenjuje se u različitim dozama, npr. jednokratno u dozi od 60mg, ili jedanput nedeljno 3 sedmice u dozi od 40mg, ili jedanput nedeljno 5 sedmica u dozi od 20mg.
Autologna plazma obogaćena trombocitima (A-PRP) je unutrašnji rezervoar faktora rasta iz sopstvene krvi pacijenta. Nakon intraartikularnog davanja dolazi do antiinflamatornog delovanja i aktivacije signalnih ćelija koji pokreću kaskadnu reakciju. Pozitivno deluje na ćelijsku migraciju i diferencijaciju.
Kombinacija hijaluronske kiseline sa biološkim i antiinflamatornim delovanjem krvne plazme bogate trombocitima je preparat Cellular matrix (A PRP – HA). U ovom leku ova dva preparata sinergistički deluju i na taj način dovode do vraćanja homeostaze u zglob, a zaštitom hrskavice pacijenta oslobađaju bola. Nakon vađenja 4ml krvi, posebnim postupkom se dobija autologna plazma obogaćena trombocitima koja se u zatvorenom sistemu meša sa 40mg hijaluronske kiseline. Spremljen preparat se aplikuje pacijentu u zglob i momentalno se stvara ćelijska mreža hijaluronske kiseline u kojoj su dispergovani trombociti. U odnosu na A-PRP, ovaj lek ima značajno veću viskoznost, pa tako i veći efekat na povećanje pokretljivoti i smanjenje bola.
Danas se u terapiji degenerativnih bolesti, zglobova kao i povreda tetiva, ligamenata i mišića koristi Orthokin terapijski metod. To je jedinstven način lečenja bolova u zglobovima koji se zasniva na primeni autolognog (sopstvenog) seruma obogaćenog antizapaljenskim proteinima i faktorima rasta koji se aplikuje u obolelo ili oštećeno tkivo.
Ovaj način lečenja ne koristi ništa drugo osim vlastitih endogenih proteina bolesnika i faktora zalečenja. Protivupalni i regenerativni rezultati su dugo delujući usled blokiranja faktora upale (proinflamatornog citokina – interleukina 1) čime se smanjuje oštećenje hrskavice. Faktori rasta podstiču oporavak tkiva, epitelizaciju, spontano zatvaranje rane, stvaranje vezivnog tkiva i aktivaciju fibroblasta na mestu povrede.
Proces pripreme leka je specifičan. Na početku procesa Orthokin terapije, uzima se krv pacijenta ujutru i obrađuje se pod posebnim uslovima, bez dodataka bilo kakvih hemijskih supstanci. Proces inkubacije, koji traje 7-9h na 37℃, podstiče ćelije iz krvi pacijenta da proizvode faktore za koje se zna da blokiraja upalu (antagonist interleukin 1 receptora) i faktore rasta u velikoj koncentraciji. Posle procesa inkubacije koncentracija ovih faktora se poveća do 140 puta. Centrifugiranjem krvi izdvaja se serum od svih uobličenih krvnih elemenata i fibrinogena. Tako obrađen serum obogaćen blokatorima upale i faktorima zalečenja vraća se periodično, na 3-7 dana, u obliku injekcija, koje se daju bolesniku pod kontrolom ultrazvuka direktno u oboleli zglob.
