Otvorenost pluca prema spoljnoj sredini predstavljaju potencijalnu slabu tacku. Izlozenost disajnih puteva bakterijama i virusima ali u novije vreme i aerozagadjenju ostavlja posledice ciji smo svedoci. Vekovima je tuberkuloza bila neprijatelj broj jedan i odnosila brojne zrtve. Kako je moderna farmakoterapija suzbijala tuberkulozu kao da se otvarao prostor za druga obljenja medju kojima maligna oboljenja zauzimaju visoko mesto. Neobjasnjivo, alergijska oboljenja imaju tendenciju stalnog porasta. Sasvim neocekivano postali smo ucesnici i svedoci svetske pandemije nekada bezazlenog Corona virusa koji izgleda jos uvek nije rekao svoju poslednju rec.
Najučestalija ili najvažnija pulmološka oboljenja
AKUTNI BRONHITIS
Akutni bronhitis je akutno zapaljenje velikih disajnih puteva – traheje i glavnih bronhija.
Najčešći izazivaci zapaljenja su rerspiratorni virusi dok su bakterijske upale znatno redje.
Glavni simptomi su kašalj, iskaljavanje, sviranje u grudima i blago povišena telesna temperatura.
Dijagnoza se postavlja klinickim pregledom, auskultacijom – slusanjem pluca i ukoliko je potrebno rendgenogramom ili MSCT skenerom pluca da bi se iskljucile komplikacije.
Lečenje sa sastoji od mirovanja, unosa dovoljne količine tečnosti i ukoliko postoji sumnja na bakterijsku superinfekciju uvodi se antibiotska terapija.
HRONIČNI BRONHITIS I EMFIZEM PLUĆA (HOBP)
Hronični bronhitis i emfizem pluća predstavljaju dve odvojene bolesti ali se oni najčešće javljaju zajedno udruženi u sindrom Hronične opstruktivne bolesti pluća – HOBP.
Hroničnu opstruktivnu bolest pluca karakterise trajno i progresivno smanjenje protoka vazduha kroz disajne puteve što se spirometrijskim ispitivanjem registruje kao ireverzibilna opstrukcija.
Takodje postoji pojačana produkcija bronhijalnog sekreta koja proizvodi kašalj i iskašljavanje.
Zbog svog hronicnog i progresivnog toka hronicni bronhitis ima ogroman epidemioloski znacaj. Horonična opstruktivna bolest pluća je medju pet vodecih uzročnika smrti.
Glavni simptomi su osecaj nedostatka vazduha poznat kao dispnoja koja se javlja pri fizickom naporu, pracena kasljem i oskudnim iskasljavanjem.
Dijagnoza se postavlja klinickim pregledom, auskultacijom pluca i testovima plucne funkcije – spirometrijom i plucnom difuzijom. Radioloska dijagnostika kao sto je MSCT skener pluca daje definitivan uvid u strukturalne promene u plucnom parenhimu.
BRONHIJALNA ASTMA
Astma je hronicni zapaljenski proces u disajnim putevima.
Astma se deli na atopijsku i neatopijsku astmu.
Atopijska astma se javlja kod mladjih osoba koje imaju druge alergijske bolesti(rinitis, ekcem, urtikariju).
Neatopijska astma nije alergijske prirpde i obicno se pojavljuje kod starijih osoba koje nemaju istoriju alergijskih oboljenja.
Glavni simptomi astme su otezano disanje, zvizdanje u grudima i kasalj. Simptomi astme su uzrokovani opstrukcijom u disajnim putevima koja je za razliku od hronicnog bronhitisa reverzibilna.
Dijagnoza astme se postavlja anamnezom, klinickim pregledom sa auskultacijom pluca i testovima plucne funkcije – spirometrijom i plucnom difuzijom.
Lecenje astme je vrlo kompleksno. Primenjuju se bronhodilatatori i kortikosteroidi u inhalacionom i oralnom obliku. U tezim slicajevima kortikosteroidi se daju i venskim putem. Ukoliko je potrebno u akutnim napadima se primenjuje i kiseonicka terapija.
PNEUMONIJA
Pneumonija je zapaljenje plucnog tkiva koje zahvata alveole i intersticijum pluca.
Postoji vise podela pneumonija. Prema izazivacu se dele na bakterijske, virusne, gljivicne …
S obzirom na radigrafski nalaz dele se na lobarne, segmentne ili lobularne i intersticijumske.
Osnovni simptomi pneumonije su kao kod infekcija uopste. Prisutni su groznica, jeza, znojenje, bolovi u misicima i zglobovima i glavobolja. Kasalj, iskasljavanje, nedostatak vazduha i bol pri disanju nam ukazuju da je infekcija respiratornog porekla.
Dijagnoza pneumonije se postavlja klinickim pregledom koji obuhvata auskultaciju i perkusiju pluca. U laboratorijskim analizama preovladjuje povecanje broja leukocita i faktorazapaljenja. POremecaji plucne funkcije kao sto su plucna difuzija i spirometrija uz rendgen i skener pluca su od odlucujuceg znacaja.
Lecenje zavisi od uzrocnika ali osnov je antibiotska terapija uz primenu kiseonika.
TUMORI PLUĆA
Tumori pluca su na zalost preuzeli vodecu ulogu od tuberkuloze i jedan su od vodecih uzroka oboljenja i smrtnosti uopste.
Delimo ih na benigne – dobrocudne, i maligne – zlocudne.
Prema lokalizaciji se dele na tumore pluca, tumore plucne maramice ili pleure i tumore medijastinuma ili sredogrudja.
Najucestaliji je maligni tumor pluca – karcinom bronha. Uzrocnik nije poznat ali je uoceno da izlozenost respiratornim iritansima kao sto su pusenje i aerozagadjenje povecava ucestalost. Pusaci obolevaju pet do deset puta vise od nepusaca. Kod onih koji puse vise od cetrdeset cigareta dnevno ucestalost je povecana trideset puta.
Diijagnostika je vrlo kompleksna i zahteva histolosku i citolosku potvrdu. Multidetekstorska ili multislajsna kompjuterizovana tomografija – MSCT Skener je osnovno i inicajalno sredstvo uocavanja promena u plucima i grudnom kosu u celini i potisnulo je ostalu dijagnostiku u drugi plan.
Lecenje se sastoji od kombinacije hirurske, zracne i hemioterapije.
TUBERKULOZA I INTERSTICIJSKE BOLESTI PLUĆA
Tuberkuloza je zarazna bolest koju izaziva mikobakterija tuberkuloze. Izvor infekcije je najcesce covek, mnogo redje domace zivotinje. Od ukupnog broja inficiranih oboli samo oko deset procenata. Koja tezina klinice slike ce se ispoljiti zavisi pre svega od imuniteta zarazene osobe.
BCG – vakcinacija je izmenila klinicku sliku u svetskim razmerama do te mere da se u jednom trenutku pomislilo da je ova nekada opaka bolest u potpunosti potisnuta i zaboravljena. Posebno pojava novih antituberkulotika je uticala na uspesnost izlecenja i smanjenje malignih formi tuberkuloze. Medjutim i dalje od tuberkuloze oboleva osam do deset miliona ljudi sirom sveta a umire oko tri miliona. Pojavom HIV infekcije i drugih oboljenja koja kompromituju imuni sistem pacijenta tuberkuloza je dobila na znacaju uzela novi zamah.
Od intersticijskih oboljenja vazno je pomenuti sarkoidozu i plucne fibroze. Za njih je karakteristicno da bolest zahvata dominatno intersticijum alveole i plucne kapilare. Za sve je karakteristicno da proces napreduje prema fibrozi pluca i da je razmena gasova u plucima najvise ugrozena.
Osnovni simptom je nedostatak vazduha- dispnoja pri naporu i suvi kasalj. Auskultatorni nalaz je oskudan, cesto normalan. Tesovi plucne funkcije pre svega plucna difuzija i spirometrija ukazuju na insuficijenciju ventilacije restriktivnog tipa. Dolazi do smanjenja transfer faktora za ugljenmonoksid i smanjenja difuzujskog kapaciteta za trideset pa cak i pedeset procenata. MSCT skener registruje plucnu fibrozu kao “sliku mutnog stakla” jos u najranijim predklinickim fazama.
Pored ovih i odredjena reumatoloska oboljenja kao sto su reumatoidni artritis, sistemski eritemski lupus i sistemsku sklerozu prati intersticijska bolest i fibroza pluca.
Lecenje ovih hronicnih, progresivnih intersticijskih oboljenja pluca je vrlo kompleksno i podrazumeva primenu kortikosteroida, imunosupresivnih lekova i u novije vreme biolosku terapiju.
TROMBOEMBOLIJA PLUĆA
Tromboembolija pluca je klinicko stanje koje nastaje kada trombni embolus spreci dovod plucne arterijske krvi u jedan deo pluca.
Tromboembolija pluca je po ucestalosti na trecem mestu medju kardiovaskularnim oboljenjima. Na zalost ona se vrlo cesto ne dijagnostikuje za zivota pacijenta te je zbog toga smrtnost kod masivne plucne embolije od deset do sezdeset procenata vec u prvim satima posle pocetka embolije.
U devedesetpet procenata uzrok tromboembolije je trom iz dubokih vena donjih ekstremiteta. Zbog toga se plucna embolija smatra komplikacijom duboke venske tromboze.
Faktori rizika za plucnu tromboemboliju su :
- mirovanje i imobilizacija
- stanje posle prelomakuka i kostiju donjih ekstremiteta
- hirurske intervencije u abdomenu i karlici
- akutni infarkt miokarda
- zastojna srcana insuficijencija i
- poremecaji srcanog ritma sistemske bolesti vezivnog tkiva
- maligniteti
U klinickoj slici dominiraju pleuralni bol i iskasljavanje krvi praceni nedostatkom vazduha. Kod masivne plucneembolije moze doci do gubitka svseti – sinkope, hipotenzije, anginoznog bola i gusenja.
Dijagnoza se postavlja odredjivanjem D- Dimera i MSCT pulmoangiografijom koja se smatra “zlatnim standardom”.
U lecenju plucne tromboembolije primenjuje se antikoagulantna i tromboliticka terapija.
Zavisno od tezine klinicke slike i velicine zahvacenog krvnog suda terapija se primenjuje intravenski u kontinuiranoj infuziji ili subkutano. Za uspesnost primenjene tarapije vazno je sto ranije postavljanje dijagnoze i pocetak terapije.
HRONIČNA PLUĆNA INSUFICIJENCIJA
Plucna insuficijencija jestanje koje nastaje kao nesposobnost respiratornog sistema da odrzava normalnu razmenu gasova izmedju spoljasnje sredine i cirkulisuce krvi. Nju odlikuje smanjenje parcijalnog pritiska kiseonika u arterijskoj krvi – hipoksemija, i povecanje parcijalnog pritiska ugljen- dioksida – hiperkapnija. Njih prati smanjena saturacija hemoglobina kiseonikom(SaO2) ispod 94%.
Uzroci hronicne plucne insuficijencije mogu biti plucnog i vanplucnog karaktera medju kojima su najcesce hronicna opstruktivna bolest puca, plucne fibroze i sistemske bolesti vezivnog tkiva.
Poremecen odnos ventilacija-perfuzija to jest poremecena difuzija gasova u plucima je primarni uzrok respiracijske insuficijencije.
Dijagnoza se postavlja na osnovu analize gasova u arterijskoj krvi, testovima plucne funkcije, spirometrijom i plucnom difuzijom.
Lecenje hronicne plucne insuficijencije se zasniva na lecenju osnovne bolesti, primeni bronhodilatatora, fizikalnoj terapiji i primeni kiseonika.
