VASKULARNA MEDICINA

Vaskularna medicina se bavi dijagnostikom, prevencijom i lečenjem oboljenja krvnih sudova. Vaskularna oboljenja mogu imati akutni i hronični tok i grubo se mogu klasifikovati kao oboljenja arterija, vena i limfnog sistema sa mikrocirkulacijom.

Bolesti arterija su najčešće izazvane aterosklerozom (Aterosclerosis obliterans) i obično se lokalizuju na donjim ekstremitetima, karotidnim arterijama, ali i u svim drugim arterijama. Posebno stanje su vretenasta proširenja – aneurizme, koje su dugo asimptomatske, ali se mogu komplikovati teškim stanjima: disekcija, kompresija, ruptura…

Glavni faktori rizika za bolesti arterija su pušenje, dislipidemije sa hiperholesterolemijom, dijabetes mellitus i hipertenzija.

Klinička slika arterijskih oboljnje može biti raznolika: asimptomatska (bez simptoma), otežan hod, klaudikacije (bol u nogama tokom hoda), trofičke promene (promene na koži i mišićima), gangrena.

Dijagnoza se postavlja fizikalnim pregledom (anamneza, određivanja stadijuma oboljenja), kolor dopler pregledom (dopler indeksi, dupleks scan), MSCT skenerom i angiografijom.

Lečenje podrazumeva otklanjanje faktora rizika, primenu fizikalne medicine, primenu medikamentozne terapije, mini invazivne i hirurške terapije.

Bolesti vena takođe mogu biti akutna: tromboflebitis površinskih vena, tromboza dubokih vena sa ili bez embolizacije pluća, i hronična: varikoziteti – proširenja različitog stepena, slabost – insuficijencija  zalistaka površinskih, spojnih i dubokih vena. Kao komplikacija navedenih venskih oboljenja u terminalnoj fazi može doći do pojave trofičkih promena i venskih ulceracija na koži donjih ekstrmiteta.

Za pojavu venskih oboljenja veliki značaj ima genetsko nasleđe, kao i profesije kod kojih postoji dugotrajno pasivno statičko opterečenje (sedenje i stajanje).

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i primene posebnih postupaka (doppler, UZ), a retko i posebnih postupaka (snimanje sa kontrastom – flebografija, MSCT skener).

Lečenje se sastoji u otklanjanju faktora rizika, primeni graduisane kompresivne bandaže (ako je arterijski sistem intaktan), medikamentozne i hirurške terapije. Kod venskih oboljenja je kontraindikovana lokalna primena toplote i infracrvenih zraka kao i fizičkih postupaka koje mogu dovesti do oštećenja endotela (podvodne masaže i sl).

Bolesti limfatika (limfnih sudova) i mikrocirkualcije može biti praćena progresivnim otocima i sledstvenim komplikacijama sve do otvaranja rana. Kod mladih ljudi koji se bave sportom postoji mogućnost uticaja traume i potkožnih hematoma. Stanje je heterogene etiopatogeneze, a dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog pregleda, a potvrđuje CDS (kolor dopler) UZ, a ne retko i posebnim ispitivanjem (magnetna rezonanca). Lečenje ovih stanja je teško i često zahteva primenu multidisciplinarnih fizikalnih i drugih postupaka.