Search
Close this search box.

KAPILAROSKOPIJA

ANALIZA NAŠEG AUTORA

Kapilaroskopija je jednostavna i pouzdana metoda  pregleda i vizualizacije malih krvnih sudova – kapilara. Najpristupacnije mesto za uvid u anatomiju kapilara je na ivici nokatne ploce gde su polozeni horizontalno u kozi i kapilarne petlje su vidljive celom duzinom.

 
Kapilaroskopija se izvodi pregledom pod svetlosnim mikroskopom sa hladnim izvorom svetlosti. Pacijent sedi a na ivicu nokatne ploce se stavi kap parafinskog ulja i prsti postave pod mikroskop. Noviji mikroskopi su povezani sa monitorom i imaju mogucnost fotografisanja. Na taj se nacin uocene promene mogu pratiti u njihovoj progresiji ili stagnaciji kao i rezultati lecenja i dejstvo vazoaktivnih lekova koji se primenjuju. Kapilaroskopske preglede treba ponavljati na sest meseci do godinu dana.
 
Kapilaroskopija ima znacaj u ranom otkrivanju sistemskih bolesti vezivnog tkiva.
Kapilaroskopija nam sluzi da diferenciramo da li je Rejnoov fenom izilovana pojava ili uvod u sistemsku sklerozu i druge sistemske bolesti vezivnog tkiva.
Ovom jednostavnom i neinvazivnom metodom mozemo proceniti stepen tezine oboljenja i pratiti njen razvoj,  kao i efekte primenjene terapije.
 
Najizrazenije promene na kapilarima ruba nokatne ploce su :
 
  • Smanjena gustina kapilara
  • Poremecen raspored kapilarnih petlji
  • Prisustvo uvecanih i prosirenih kapilarnih petlji kao kompenzatorni fenomen
  • Prisustvo kapilarnih hemoragija uz poremecaj krvnog protoka
 
Glavne inikacije za kapilaroskopiju su :
 
  • Rejnoov fenomen ili sindrom
  • Sistemska skleroza(SSc) i Sklerodermija
  • Dermatomiozitis
  • Sistemski lupus eritematodes i druge sistemske bolesti vezivnog tkiva