Kapilaroskopija je jednostavna i pouzdana metoda pregleda i vizualizacije malih krvnih sudova – kapilara. Najpristupacnije mesto za uvid u anatomiju kapilara je na ivici nokatne ploce gde su polozeni horizontalno u kozi i kapilarne petlje su vidljive celom duzinom.
Kapilaroskopija se izvodi pregledom pod svetlosnim mikroskopom sa hladnim izvorom svetlosti. Pacijent sedi a na ivicu nokatne ploce se stavi kap parafinskog ulja i prsti postave pod mikroskop. Noviji mikroskopi su povezani sa monitorom i imaju mogucnost fotografisanja. Na taj se nacin uocene promene mogu pratiti u njihovoj progresiji ili stagnaciji kao i rezultati lecenja i dejstvo vazoaktivnih lekova koji se primenjuju. Kapilaroskopske preglede treba ponavljati na sest meseci do godinu dana.
Kapilaroskopija ima znacaj u ranom otkrivanju sistemskih bolesti vezivnog tkiva.
Kapilaroskopija nam sluzi da diferenciramo da li je Rejnoov fenom izilovana pojava ili uvod u sistemsku sklerozu i druge sistemske bolesti vezivnog tkiva.
Ovom jednostavnom i neinvazivnom metodom mozemo proceniti stepen tezine oboljenja i pratiti njen razvoj, kao i efekte primenjene terapije.
Najizrazenije promene na kapilarima ruba nokatne ploce su :
- Smanjena gustina kapilara
- Poremecen raspored kapilarnih petlji
- Prisustvo uvecanih i prosirenih kapilarnih petlji kao kompenzatorni fenomen
- Prisustvo kapilarnih hemoragija uz poremecaj krvnog protoka
Glavne inikacije za kapilaroskopiju su :
- Rejnoov fenomen ili sindrom
- Sistemska skleroza(SSc) i Sklerodermija
- Dermatomiozitis
- Sistemski lupus eritematodes i druge sistemske bolesti vezivnog tkiva
