Povoljan efekat fizičke aktivnosti na mentalno zdravlje se psihološki objašnjava skretanjem pažnje sa misli koje izazivaju patnju, stvaranjem uslova za socijalno ojačavanje (stvaranje novih kontakata), obezbeđuje trenutni povratni odgovor na izvršeni zadatak i poboljšava samoefikasnost i osećaj kontrole. (Taylor, 2000)

S druge strane fizička neaktivnost predstavlja faktor rizika hroničnih nezaraznih bolesti

Fizička neaktivnost je glavni pojedinačni faktor rizika za porast prevalence hroničnih nezaraznih bolesti. Povezana je sa insulinskom rezistencijom, gojaznošću, povećanim krvnim pritiskom, povišenim masnoćama u krvi, lošom ishranom, stresom, depresijom i pušenjem. Fizička neaktivnost dovodi do izmene intracelularne homeostaze inhibicijom „zdravlje promovišućih“ proteina i aktivacijom „bolest“promovišućih proteina.  S druge strane, fizička aktivnost utiče na regulaciju 385 gena u organizmu. (Booth FW, 2008)

Nakon sagledavanja pozitivnog delovanja fizičke aktivnosti na mentalno zdravlje i mehanizama uticaja, a uzimajući u obzir epidemijske razmere psihičkih poremećaja u starijih osoba sa svim zdravstveno-socio-ekonomskim posledicama, predočićemo i predloge za preventivne i terapijske intervencije.

Fizička aktivnost i anksioznost

Fizička aktivnost smanjuje anksioznost u starijih osoba i obolelih od kardiovaskularnih bolesti.

Kod anksioznih poremećaja preporučuje se blaga do umerena fizička aktivnost. Joga smanjuje klinički povećane nivoe anksioznosti. Kod osoba koje pate od paničnog poremećaja treba biti oprezan, jer može izazvati panični napad, povećavajući osetljivost na somatske manifestacije. To predstavlja vid terapije izlaganjem. (Taylor, 2000) (APA, 2010) (NICE, 2013)

Fizička aktivnost i depresija

Fizička aktivnost je dobro pomoćno sredstvo uz ostale predložene terapijske procedure (lekovi, psihoterapija i socioterapija) sa niskim neželjenim dejstvima i povoljnim efektom na zdravlje. (APA, 2010) (Mutrie, 2000) I prema drugim kliničkim vodičima za lečenje depresije se predlaže kao terapija izbora kod blagih depresija. Preporučuje se umerena, nadgledana fizička aktivnost. (NICE, 2013)

Fizička aktivnost i demencija

Fizička aktivnost je udružena sa manjim rizikom od kognitivnog propadanja, Alzhajmerove bolesti i demencije bilo koje vrste (Canadian Study of Health and Aging, 2001); poboljšava kognitivno funkcionisanje. Fizička aktivnost pozitivno utiče na psiho-fizičko stanje i kvalitet života obolelih od demencije.  (Colcombe & Kramer, 2003). Utvrđena je veza između pada mišićne snage i Alzhajmerove bolesti. Razmišlja se o zajedničkom patološkom procesu-vaskularnom ili vezanom za stvaranje energije? (Boyle , et al., 2010) Fizička aktivnost pozitivno utiče na psiho-fizičko stanje i kvalitet života obolelih od demencije.

Fizička aktivnost predstavlja značajnu mogućnost u zdravom starenju i nudi potencijalne efektivne tretmane psihičkih poremećaja.