Fizička aktivnost i mentalno zdravlje

Pandemija COVID-19 virusa je usmerila pažnju na fizičko zdravlje, a svi osećamo bez obzira da li smo ga preboleli ili ne, na vakcinalni status da je bitno da se obrati pažnja i na mentalno zdravlje. Šta je mentalno zdravlje i kako ga možemo ponegovati?

Mentalno zdravlje je  stanje dobrobiti u kome pojedinac ostvaruje svoje potencijale, može se nositi s normalnim životnim stresom, može raditi produktivno i plodno i sposoban je da pridonosi zajednici (Svetska zdravstvena organizacija, 2001).

10 praktičnih saveta kako da brinete o svom mentalnom zdravlju

1. Razgovarajte o svojim osećanjima
2. Hranite se zdravo
3. Krećite se, vežbajte, budite aktivni
4. Upoznajte i prihvatite sebe
5. Brinite o drugima
6. Potražite pomoć
7. Smanjite unos alkohola, nikotina i šećera
8. Napravite pauzu
9. Družite se, održavajte kontakte
10. Radite ono što volite

Ovog puta opredelili smo se da sagledamo uticaj fizičke aktivnosti na mentalno zdravlje

Fizičku aktivnost predstavljaju pokreti tela, proizvedeni aktivnošću skeletnih mišića sa posledičnim utroškom energije. (National Center for Chronic Disease Prevention and Health Promotion, CDC, 1997)

Fizička aktivnost poboljšava reakcije na stres, smanjuje anksioznost i depresivnost, poboljšava osećaj blagostanja, poboljšava kognitivno funkcionisanje, produžava i poboljšava kvalitet sna, poboljšava samopouzdanje i samovrednovanje, smanjuje izolaciju i usamljenost, stvarajući uslove za socijalnim osnaživanjem. Pozitivan uticaj fizičke aktivnosti na blagostanje ljudi je primećen i kod osoba koje su počele da se bave fizičkom aktivnošću i u starijim godinama. (British Heart Foundation National Centre, 2016) (Taylor, 2000)

Nerobiološki efekti fizičke aktivnosti

Fizička aktivnost ima sličan efekat antidepresivima: povećava nivo i iskoristljivost serotonina, povećava nivo noradrenalina, povećava dopaminsku aktivnost (utiče na bolju motivaciju i anhedoniju), utiče na disfunkcionalnu HT-pituitarno-adrenalnu (HPA) osu, utiče na neurotrofni faktor i neurogenezu, naročito u hipokampalnom regionu (hipokampus ima značajnu ulogu u pamćenju). (Helmich , et al., 2010) (Arent, et al., 2000) (Colcombe & Kramer, 2003) 

Pored pomenutog fizička aktivnost povećava oslobađanje  ß endorfina. Tokom fizičke aktivnosti oslobadjaju se hormoni (hormoni igraju važnu regulatornu ulogu) : interleukin-6 se oslobađa iz mišića tokom vežbanja i utiče na regulaciju glukoze u celom organizmu. Povećava insulin faktor rasta (IGF-1), koji utiče na neurogenezu i smanjivanje zapaljenskog odgovora. (Helmich , et al., 2010)